Rekreacija.org

Blog


Hokej na ledu

piše: Dragan Marinković | pre više od 5 godina

Hokej na ledu

Brzina i dinamičnost ove igre su osnovni razlozi zbog čega on privlači veliki broj gledalaca i samih učesnika. Svako ko bar nekoliko minuta prati vrhunski hokej mora odati priznanje i ceniti sposobnosti koje poseduju hokejaši, a pre svega njihovu borbenost, snagu, brzinu i odvažnost u duelima sa protivnikom

Hokej od nastanka do danas

Hokej danas predstavlja jednu od najbržih kolektivnih igara na svetu ali ujedno i jedan od najstarijih kolektivnih sportova. Naravno njegova forma se od nastanka do danas menjala i postoje mnoge varijante ovog sporta ali je u svakom suština ista. Originalna igra ili bar njene primarne forme potiču iz Egipta, a slike i podaci koji postoje egzistiraju još od 4000. Godine p.n.e. Zapravo to je bila preteča današnjeg hokeja na travi ili polju. Igre u kojima se zakrivljenom palicom udara predmet raznih oblika poznate su odavno. Naziv hokej koristi se od 16. veka, a poreklo reči nije razjašnjeno. Negde se navodi da reč potiče od starofrancuske reči hoquet koja je označavala pastirski štap, dok postoje i navodi da je u pitanju stara holandska reči hokkie, što označava malu kućicu za pse koje su korišćene za označavanje gola. Većina tih igara se igrala na travi i otvorenim prostorima ali u vreme dugih i hladnih zima, narod je pokušavao da primenjuje istu igru na ledenim površinama kao što su zamrznute reke i jezera. Više dela holandskih slikara iz 16. veka prikazuje igru sličnu hokeju na ledu što dokazuje dugu tradiciju postojanja.
U Evropi se razvilo više igara srodnih hokeju, poput škotske igre shinty ili shinney i irske hurling. Iseljenici su ih preneli igre na severnoamerički kontinent, gde je prilagođen zimskim uslovima. Tako su engleski i francuski doseljenici u Kanadi igrali hokej na zamrznutim rekama i jezerima kližući na cipelama na koje su pričvrstili oštrice noževa za rezanje sira. U mnogim zapisima grad Windsoru u kanadskoj provinciji Nova Scotia se označava kao mesto gde se igrala igra najsličnija današnjem hokeju na ledu. Takva igra je sadržala elemente hokeja na travi ali sa pojedinim agresivnijim i dinamičnijim elementima koji su preuzeti iz igara koje su igrali kanadski domorodci. Prvi je put u igri hokeja umesto loptice upotrebljena pločica (pak) 1860. u gradu Kingstonu u kanadskoj provinciji Ontario. Kanadska Amaterska Asocijacija 1943. godine je Kingston proglasila rodnim gradom hokeja na ledu, jer tamo je 1886. između studenata Queen’s Univerziteta i Vojnog Univerziteta Kanade održana utakmica za koju se mislilo da je prva zabeležena, što se nakon daljeg istraživanja pokazalo kao netačno. Po današnjim podacima udruženja, najstarija utakmica je održana u Halifaxu 1859. godine, zabeležena u članku u Boston Evening Gazette iz iste godine.
Moderni hokej se razvio u Montrealu, gde je ujedno osnovano društvo, Univerzitet i u celini gledano taj sport se u potpunosti popularizovao i razvijao širom Kanade. Mnogi imućni građani su podržavali tako atraktivan i dinamičan sport pa je godine 1888. guverner Kanade Frederick Arthur Lord Stanley of Preston u Montrealu prilikom posete jednoj utakmici hokeja koji mu se toliko dopao da je primetio da bi pobedniku prvenstva trebalo dodeliti trofej. Stanley Cup, koji se i danas dodeljuje pobedniku prvenstva NHL-a. Za razliku od hokeja koji se igrao u Kanadi, u Rusiji je postojala slična igra (bendi) ali je u njoj umesto 6 igrača učestvovalo 11 i igralo se na terenima veličine fudbalskog terena. Još u svojim začecima, hokej su igrale i dame.
Hokej na ledu u Evropu su donela petorica sinova upravo Lorda Stanleya, čija je ekipa 1895. pobedila ekipu engleskog dvora (u kojoj su igrali budući kraljevi Edward VII i George V). U Velikoj Britaniji je do 1903. osnovana liga sa pet ekipa.
Na poziv francuskog žurnaliste Luisa Magnusa u maju 1908. godine u Parizu su se sastali delegati iz Francuske, Belgije, Švajcarske, Velike Britanije i doneli odluku da se osnuje Ligue Internationale de Hockey sur Glace (LIHG). Luis Magnus biva izabran za prvog predsednika. Predstavnici Rusije i Nemačke, iako pozvani, nisu prisustvovali osnivanju. Do kraja godine u LIHG se učlanila i Bohemija (Češka). Na drugom kongresu, u januaru 1909. godine u Šamoniju, su ustanovljena prva pravila igre hokeja na ledu i pravilnik o takmičenju, što je testirano na prvom međunarodnom turniru International City Tournament na kome je pobednik bio London. Kongres je odlučio da se svake godine održava Evropsko prvenstvo. Izuzev ratnih godina, Evropska prvenstva su redovno održavana sve do 1930. godine, kada prerastaju u svetska prvenstva. Kasnije se učlanjuju Rusija, Nemačka, Austrija. Konstantan razvoj i saradnja saveza na kongresima biva prekinuta tokom ratnih godina kada nije bilo nikakvih aktivnosti. Nakon toga, članice donose mnoge odluke koje su bile propraćene političkim stavom. Ipak, toku prvog Olimpijskog turnira u hokeju na ledu, 1924. godine, Kanada i SAD su primljene u LIHG čime se članstvo širi van Evrope.
Na olimpijskom turniru održanom u Sent Moricu 1928. godine, učestvovalo je 11 ekipa, što je bio znak velikog uspona hokeja (ujedno je igrano evropsko i svetsko prvenstvo i olimpijski turnir). Olimpijski turnir održan u Americi 1932. godine, nije ponovio ovaj uspeh, jer evropske ekipe nisu bile u stanju da učestvuju zbog ekonomske krize. Godine 1934. LIHG dobija nove članice, među kojima je bila i Jugoslavija. Prvo Svetsko prvenstvo nakon rata održano je 1947. godine u Pragu.
Formalno, odlukom prvog profesionalnog predsednika federacije (Valter Braun), 1954. godine, naziv LIHG se menja u IIHF (skraćenica engleske verzije naziva organizacije), što je u suštini bilo priznavanje dominacije američko-kanadskog hokeja nad evropskim. U periodu između 1954. i 1963. godine IIHF se učvršćuje, uprkos krizama, koje su bile posledica direktnog uplitanja politike u sport.
Zbog razlike u kvalitetu ekipa, od 1961. godine se Svetsko prvenstvo odvija u tri grupe (A, B i C). To je bio potez koji je omogućio da u međunarodnim takmičenjima učestvuju i ekipe iz zemalja u kojima je hokej bio tek u povoju. To je s jedne strane doprinelo daljem širenju i razvoju hokeja, jer su se međusobno takmičile relativno ujednačene ekipe, ali je istovremeno održan i princip težnje ka povećanju kvaliteta igre (prelazak iz nižih grupa u više). Iz istih razloga je 1987. godine uvedena D grupa. Ovakva struktura Svetskog prvenstva omogućila je stvarni razvoj hokeja i njegovo održavanje i u zemljama u kojima ekonomski i drugi razlozi nisu dozvoljavali postizanje zavidnog kvaliteta ekipa.
Pored amaterskog hokeja, o kome je do sada bilo reči, na severnoameričkom kontinentu se razvijao i profesionalni hokej na ledu, tako da je ovo područje bilo relativno nezainteresovano za amaterski hokej. U okviru zajedničke Kanadsko-Američke hokej lige (NHL) razvijao se brz i atraktivan hokej, koji je privlačio i veliki broj gledalaca i ozbiljna materijalna sredstva. Poslednjih nekoliko decenija NHL je vodeći u razvoju i podizanju kvaliteta hokeja, tako da se većina inovacija prvo pojavljuje i testira u NHL, a tek naknadno se primenjuju u IIHF. Želja Kanade i Amerike da se na svetskim prvenstvima u organizaciji IIHF predstave u najboljem svetlu, bila je nakon 1970. godine ometena odlukom IIHF-a da se profesionalni igrači ne mogu angažovati na amaterskim svetskim prvenstvima. Poštovanje ove odluke usporilo je podizanje kvaliteta igre na svetskim prvenstvima. Stoga je 1975. godine ponovo dozvoljeno i učešće profesionalnih igrača. Međutim, kako se termini održavanja Svetskih prvenstva poklapaju sa završnicom doigravanja u NHL-u, samo igrači iz ekipa koje su već eliminisane iz takmičenja NHL-a su mogle da učestvuju na svetskim prvenstvima, što je opet značilo odsustvo najboljih igrača iz Kanade i Amerike.
U poslednjih desetak godina uspostavljeni su solidni odnosi između IIHF i NHL. Tako je, između ostalog, napravljen dogovor da se usklade termini održavanja svetskih prvenstva i finalnog dela Stanley Cup-a, kako bi na svetskim prvenstvima učestvovali i najbolji igrači Kanade i Amerike. U međuvremenu je i MOK dozvolio učešće profesionalnih igrača na Olimpijskim igrama u Naganu 1998. Među najuspešnijim nacijama u ovom sportu prema rang listi su Kanada, Švedska, Rusija, Češka, Finska, SAD, Slovačka i Švajcarska. Kod dama je nešto drugačija situacija pa su SAD, Kanada i Finska najbolje selekcije. Rusija, Kanada, Češka i Švedska su osvajale najviše medalja na Svetskim prvenstvima što dokazuje njihovu nadmoćnost u ovom sportu. Reprezentacija Srbije sa nalazi na 30. mestu na rang listi i u drugoj je diviziji.

Hokej u Jugoslaviji i Srbiji

Prvo predavanje vezano za hokej na ledu na području nekadašnje Jugoslavije održano je u Zagrebu 1894. godine, a hokej u Srbiji je počeo da se igra 1903. godine nakon što je donesena osnovna oprema iz Švedske. Prva službena hokejaška utakmica na prostorima Jugoslavije održana je u Zagrebu 1919. kada je HAŠK savladao PHSD sa 2:0. Prvo klizalište u Beogradu napravljeno je 1936. godine na Tašmajdanu. Teniski klub Beograd je 1938. godine polivanjem 6 svojih terena napravio prvo hokejaško igralište po međunarodnim standardima i na tom igralištu su održane prve dve zvanične hokejaške utakmice u Srbiji. Prvi hokejaški turnir u Beogradu održan po međunarodnim pravilima održan je 1940. godine. Srpski klizački savez je osnovan 4. februara 1940. u Beogradu i činilo ga je 6 klubova. Po dva kluba su bila iz Beograda (BTK i BBK) i Palića (PSK i TKP) i po jedan iz Novog Sada (TKNS) i Starog Bečeja (SD Slavija). Prva veštačka ledena površina u Novom Sadu je otvorena 1972. godine. Sarajevo je 1984. godine bilo domaćin Zimskih olimpijskih igara u okviru kojih je održan i hokejaški turnir. Hokejaške utakmice igrale su se u dvoranama Zetra i Skenderija.

Karakteristike hokeja

Brzina i dinamičnost ove igre su osnovni razlozi zbog čega on privali veliki broj gledalaca i samih učesnika. Igrači izvode pokrete velikom brzinom, udaraju pak snažno, a neizostavan deo ovog sporta je i određena grubost u kontaktu između igrača. Svako ko bar nekoliko minuta prati vrhunski hokej mora priznati i ceniti sposobnosti koje poseduju hokejaši, a pre svega njihovu borbenost, snagu, brzinu i odvažnost u duelima sa protivnikom.

Kao za sve sportske aktivnosti, tako i za hokej je neophodno razvijati pojedine dimenzije ličnosti kako bi se došlo do željenog modela hokejaša. Kompleksnost sporta nam nameće dosta zadataka da kroz trenažni proces stvorimo određene motoričke automatizovane akte, utemeljimo motoričke sposobnosti značajne za hokej i utičemo na stvaranje ličnosti pogodne za stvaranje dobrih rezultata. Sagledavaju se one motoričke sposobnosti i mehanizmi funkcionisanja istih u ovom sportu, kao i igračke antropometrijske karakteristike i funkcionalne sposobnosti koje uviđamo kod modela hokejaškog igrača. Na posletku, analizira se ličnost hokejaša, njegove kognitivne i konativne dimenzije. Time se zaokružuje jedna sveobuhvatna analiza ovog kompleksnog sporta. Hokej kao zahtevan sport traži sistematski i stručni pristup rešavanju problema. Prema tome, moraju se sagledati sve dimenzije ovog sporta i kojim putem njih razvijati i usavršavati. Ovde su prikazani samo neki od načina sagledavanja hokeja na ledu kao kompleksnog sporta, odnosno koliki je udeo svake dimenzije u njemu.

Piramida i njen temelj je zasnovan na dobrim tehničkim sposobnostima igrača. Autori pod njima podrazumevaju i stvaranje baze motoričkih sposobnosti koje su presudne za ovaj sport. U jednom od ilustracija može se videti i piramida motoričkih sposobnosti.

 Prirodni razvoj igrača podrazumeva i unapređivanje osnovnih sposobnosti. One predstavljaju fond tehničko-taktičkih aktivnosti koje igrač poseduje. Jednom kada igrač nauči i savlada na pravilan način osnovne elemente hokeja kao što su klizanje ili korišćenje palice i paka, na to je lako nadograditi sledeći nivo pravilno vođenim trenažnim procesom. Kako se penjemo ka vrhu piramide, može se uvideti da je sledeći nivo individualna taktika, što znači da se mladi igrači u ranim fazama svoje karijere susreću sa pojmovima iz taktike. U individualnoj taktici osnova je da igrač shvati zašto čini neke stvari u igri i šta je produkt određenih aktivnosti. Igrači u ovom periodu trebaju da dobiju „čulo za hokej“. Ono predstavlja veoma kompleksnu sposobnost i komponentu kojom se lakše razume igra, mnogo lakše shvata i čita saigrač odnosno protivnik. Takođe, ova sposobnost omogućava brzo odlučivanje na ledu u skladu sa situacijom. Razumevanje igre podrazumeva da se shvati cilj ekipe i način na koji se dolazi do njega, takođe i principi kooperativnosti unutar ekipe u različitim situacijama (Geczi, 2009). Brzo odlučivanje na ledu znači selekcija pravih sposobnosti i elemenata unutar pojedinih situacija. Kada igrač jednom odluči, ta odluka mora du bude efikasna, pa je misaoni proces utoliko značajniji. Prednost imaju oni igrači koji brzo i kreativno donose i stvaraju odluke u toku igre. Kasnije igrači savladavaju razne grupne taktike i sisteme, ali ni u ovom periodu vreme provedeno na taktičkom usavršavanju ne treba da pređe nivo 60% od ukupnog vremena na treningu. Trener kroz vežbe treba da nastavi razvoj fundamentalnih motoričkih i tehničkih sposobnosti i individualnu taktiku kako bi mogao što bolje da uklopi igrača u grupni sistem. Na vrhu piramide se nalazi sama strategija. Ona ne podrazumeva samo vođenje igre na ledu, već jedan mnogo širi pojam. Strategija određuje stil igranja, borbu, odnos sa protivnikom, odnos prema sportu i svim njenim faktorima. Trener strategiju bazira na sopstvenoj filozofiji a ona zavisi od uzrasta igrača, nivoa sposobnosti istih i sl. Kako su igrači stariji i kako se njihov fond znanja i nivo sposobnosti povećava tako strategija postaje sve kompleksnija. Igrači od 18 godina svoj trenažni proces primenjuju skoro isto kao i seniori, a svakako da je na to uticala i odluka da se organizuje Svetsko prvenstvo U18 na kojem igrači proveravaju svoj nivo u odnosu na druge nacionalne selekcije (Geczi, 2009). Dobar program u radu sa mladima donosi uspeh. Geci i saradnici (2005) su izvršili istraživanje iz kog su izveli pojedine zaključak koji se odnose na hokej u Mađarskoj ali on se može sagledavati i generalno. Prema njima treneri bi trebali često da proveravaju sposobnosti igrača i da uviđaju efekte treninga. Testiranja tokom vežbanja su pogodan način utvrđivanja status pojedinih dimenzija ličnosti a dobijanje povratne informacije od izuzetnog značaja. Treneri ne treba da budu sredstvo promocije igrača, već aktivni učesnici u stvaranju istih. Oko 95% igrača ne dostigne vrhunski nivo, ali je od izuzetnog značaja da ostanu aktivni učesnici u hokeju i da poseduju lepa iskustva i osećanja u vezi njega. Danas igrači hokeja između 18-20 godina često odlučuju da li će se baviti poslom i školovanjem ili profesionalnim hokejom. 

Usmerenom dignostikom, optimalnim trenažnim procesom sa svim njegovim pravcima, kao i pravilnim takmičarskim putem, svi igrači moraju biti vođeni da bi se ostvario uspeh. A uspeh nije ništa drugo nego davanje maksimuma u svakom momentu od svakog relevantnog činioca koji može da deluje. Treneri moraju stvarati osnovu i bazu u vidu motoričkih sposobnosti. Svaka od njih ima senzitivne faze na kojima treba naglasiti uticaj putem trenažnog programa. Sve motoričke sposobnosti koje na određeni način učestvuju u ovom sportu treba graditi planski i sistematski, kroz stručno vođenje svakog vida treninga. Psihologijom treba delovati na ličnost, njegove kognitivne i konativne aspekti. Menjati igrača u pravcu idealnog modela. Pravilnom selekcijom i savremenim pristupom u procenjivanju i predikciji, izdvajati one igrače koji poseduju dobre antropometrijske i funkcionalne karakteristike. Sa druge strane, one igrače koji ne mogu da se svrstaju u idealne prema svojoj konstituciji, ili karakteru, nikako ne odstranjivati iz sporta. Njih treba usmeriti tako da ostanu aktivni učesnici u hokeju kroz razne vidove amaterskih, univerzitetskih, rekreativnih aktivnosti. Samo delovanjem kroz sve one naučne i stručne discipline koje su utkane u našu profesiju trener i stručnjak iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja može uspeti u svom poslu.

 marinkovicdragan@hotmail.com

 


+ Pogledaj kompletnu listu sportova
  1. Tema broja:

    Kapuera

  2. Stručni članak:

    Istorijat kapuere

  3. Kapuera u Srbiji:

    Promocija veštine već 15 godina

Rekreacija.org Vesti

  1. ZAVRŠENA 11. SPORTSKA OLIMPIJADA RADNIKA VOJVODINE U SRBOBRANU
  2. BEČEJ-NOVI BEČEJ DOMAĆIN 12. SPORTSKE OLIMPIJADE RADNIKA VOJVODINE 2019. GODINE
  3. OTVORENA 11. SORV U SRBOBRANU
  4. Takmičari danas počeli sa pripremama za 11. SORV u Srbobranu
  5. Ivana Jandrić donela Srbiji osmo zlato u Bakuu
  6. DALMA BENEDEK RUŽIČIĆ I MILICA STAROVIĆ ŠAMPIONKE EVROPSKIH IGARA
  7. Nikola Grbić: Žao mi je što sa Vošom nisam igrao u Evropi
  8. POZNAT RASPORED I TAKMIČARI ZA 11. SORV
  9. Najzdravija moguća fizička aktivnost: Plivanje podmlađuje celo telo
  10. Miroslav Kopanja novi predsednik Šahovskog saveza Srbije